„Потпуно сам скрхана због тога што сам вас изневерила. Молим вас, знајте да не бих ово радила да не мислим да је апсолутно неопходно“, написала је Џенифер Лопез.

„Обећавам да ћу вам се искупити и да ћемо поново бити заједно. Волим вас пуно“, додала је певачица.

Информација да отказује турнеју долази у тренутку наводних брачних проблема између Лопезове и супруга Бена Афлека. Брачни пар већ неко време живи одвојено у Лос Анђелесу, а извори кажу да су односи затегнути, пише портал Пипл.

Глумац и певачица су пре неколико година оживели романсу из 2000-их, а 2022. године су одлучили да се поново венчају.

Јефтин и лак за коришћење тест могао би да помогне да се преокрене ситуација када је у питању рак простате, кажу стручњаци са лондонског Института за истраживање рака и Краљевског труста Мардсен фондације британске Националне здравствене службе.

Такође, тест би могао да поштеди многе мушкарце којима постојећи тестови показују лажно висок ризик од непотребних и инвазивних процедура.

Истраживање је обухватило 6.142 мушкарца између 55 и 69 година – узраст током ког се сматра да је ризик од канцера простате повећан.

Стручњаци су израчунали полигенични ризик, који се заснива на 130 генетичких варијација у коду ДНК повезаних са раком простате.

Они са највишим вредностима – 588 мушкараца који су носили многе варијације – позвани су на даља испитивања.

Научни тим утврдио је да је тест пљувачке дао мање лажно позитивних резултата и открио већи број агресивних тумора него уобучајени тест крви, који мери ниво протеина специфични антиген простате, односно ПСА.

Код тестова крви, тек сваки четврти мушкарац са високим нивоом ПСА ће заиста имати рак простате. То је зато што тест није довољно прецизан и може чак да не детектује канцере који захтевају ургентно лечење или открије неке који никад неће постати опасни по живот.

Новооткривена галаксија простире се на 1.600 светлосних година.

Оно што научнике посебно изненађује код галаксије JADES-GS-z14-0 јесте колико је велика, а посебно колико је бљештава, што значи да њене младе звезде производе велике количине светлости.

Телескоп „Џејмс Веб“, који захваљујући својим инструментима има својеврсну способност да „гледа назад у време“, такође је открио и другу најдаљу галаксију у универзуму – JADES-GS-z14-1.

Коаутор новог истраживања астроном Брент Робертсон са Универзитета у Калифорнији рекао је да је откриће потпуно неочекивано.

„Ово је најзначајније екстрагалактичко откриће које је Џејмс Веб до сада направио. JADES-GS-z14-0 је стварно драгуљ и открива нам скривено благо раног универзума“, навео је Робертсон.

„Џејмс Веб“ кружи око Сунца и често се каже да може да гледа у прошлост. Иако звучи нестварно, то је заиста тачно.

Зато што је универзум огроман, светлости из једне галаксије понекад требају милијарде година да би стигла до друге галаксије.

Када светлост из далеке галаксије коначно стигне до нас, она открива кратки снимак галаксије како је изгледала у тренутку када је светлост започела своје путовање.

Има земаља, градова и људи који вас полако уводе у своје мисли, приче и постојања. Оне траже стрпљење, посвећеност и отвореност. Али, ако им се вратите, и враћате, онда вас награде тајнама које се полако, слој по слој, отварају пред вама са значењима која се мењају, обогаћују и осликавају са сваким новим доласком, све више и дубље, све ближе и смисленије.

Чиле је земља у коју се треба враћати.

Географија као судбина

Чиле је једна од најдужих (4.270 километара) и најужих (просечно 110 километара) земаља у свету. На путу од југа ка Сантјагу, у зенице ми се осликава узани пролаз где се Анди приближавају приморском планинском венцу. Два планинска венца, ко две особе чији животи иду паралелно један другоме, уз повремене осврте један ка другоме до близине све ближе, до наговештаја пољупца и додира који их спаја.

Ево ме на месту где је Чиле најужи, у загрљају два планинска венца.

Разноврсност и богатство природе вас збуњују, изненађују и узбуђују: од пустиње Атакама на северу, преко Патагоније до глечера на југу који још чекају да буду откривени. Док путујете од севера ка југу, температура се снижава. Можда баш та чињеница, наизглед мала и неважна, показује нам како је природа разноврсна, а како су наша схватања и навике, које често зовемо истинама, релативне и крхке.

Док су у Европи и Азији земље на северу хладније од оних на југу, на супротној страни Екватора заиста је све другачије. Чак и онда када живимо у истој временској зони, код једних је лето, код других зима. Све тече, све се мења, чак и када не тече, мења се.

Пустиња Атакама, иако на Земљи, највише подсећа на Марс. У њој се налази најмање микроорганизама, и најсувље је место на земљи. Стога је идеално за научна истраживања америчке Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА), која овде испробава нове направе које ће користити мисија на Марсу.

У пустињи је још један поглед у свемир, у далеку прошлост у трагању за нашом космичким пореклом, уз помоћ 66 антена које чине велики радио-телескоп. АЛМА (Atacama Large MIllimeter/submillimeter Array – ALMA) је 1,4 милијарде долара вредан пројекат који је уједино Европу, Северну Америку и Јужну Азију са Чилеом.

Поглед у свемир са свим овоземаљским проблемима, штрајк радника (2013) који су тражили и добили скраћено радно време уз повећану плату; преко ковида и пандемије (2020) до сајбер напада (2022) доводили су до привремених обустава рада на пројекту. Али за радознале особе, оно што је посебно интересантно је да се овај највећи телескоп на земљи може видети и доживети, очи у очу, суботом и недељом и то бесплатно. Наравно, трошкове доласка до овог места у пустињи свако плаћа за себе.

У истој пустињи и Месечева долина и један незаобилазан градић са историјом и будућношћу. Сан Педро де Атакама, археолошка престоница Чилеа, налази се на око 2.500 метара надморске висине. Староседеоци су потомци народа Атакаменос. Када их питате да ли су они Боливијци, некада је овај део припадао Боливији, одговарају да нису. Кажу: „Овде су некада били Инке, па Шпанци, сада су Чилеанци... Сви су некада били, па отишли. Само ми остајемо!“

Чиле је највећи светски произвођач бакра (24 одсто светске производње), други светски произвођач литијума (око 30 посто светске производње), са највећим светским резервама. На око 55 километара од градића Сан Педро де Атакама је Салар де Атакама, где се налази око 42 одсто светских резерви литијума.

Производњу су започеле 1984. године чилеанске компаније. Данас, америчка компанија „Албемарле“ има концесију на налазишта до 2044, уз опцију куповине имовине и потпуно контролише производњу литијума у овој земљи. Племена која живе на територији где су налазишта литијума, с једне стране, боре се за очување свог начина живота, а са друге стране хоће да буду и за столом када се дели профит од експлоатације налазишта. Борба за опстанак никада није лака и једноставна.

Патагонија је, са друге стране, пуна живота која би да позира фото-апаратима или модерним паметним телефонима. Лепоте и природна разноврсност овог простора могу да доведу и до благе вртоглавице од надморских висина, шума, река, вулкана, до глечера. А за љубитеље пингвина, да ли уопште постоји неко ко их не воли, занимљиво је да их у Патагонији има скоро колико и људи. Или је пингвина пуно, или је људи мало, зависи како се коме то чини.

Чиле је земља са око 90 активних вулкана. Често док путујете колима или аутобусом можете видети неке од њих. Овога пута сам пришла ближе једном који има врло необично име – Велики обезглављени вулкан (Descabezado Grande). Иако је природа у подножју још зелених боја, он је прекривен снегом на висини од око 4.000 метара. Снег свуда на њему, а у њему огањ. Последња ерупција је била давне 1933. и сигурно је заслужна за његово садашње име, остао је одрубљене главе. Шалим се са својим пријатељима и питам их: „Како се звао пре ерупције?”

Вештачко језеро Колбун налази се на сат времена од Талке, са оближњим плантажама најсочнијих јабука и ваздухом који да могу, ухватила бих у флаше и понела са собом. Чистина и свежина тог ваздуха је незаборавна. Како би добродошао овај ваздух на улицама већине главних, и не само њих, градова света.

Како вулканска лава путује до мора?

Конститусион је градић у провинцији Талка, на обалама Тихог океана. Када му прилазите осећате, како то често бива, већ из даљине мирис мора. А поглед на стене, њихову висину, облике који ме некада подсећају на пирамиде из Мексика, а посебно на њихову снагу којом доминирају плажама, привлаче ме и буде поштовање и дивљење. А на плажама често песак тамне боје који је путовао рекама, стотинама километрима, од вулкана носећи остатке његове ерупције.

Спајање, јединство разарања и опуштања, кружно кретање материје, њена неуништивост, са променама облика и намена, тера нас да се замислимо. А поред једне плаже, велико брдо од тамног, сивкастог песка. По њему се пењу и спуштају деца свих узраста од четири до 74 године. Простор слободе, успона и спуштања по незаборавном, највећем природном тобогану. Сав песак који вам улази у ципеле, између прстију, власи косе, обрва, одећи вредан је овог искуства.

Градић је некада био важно туристичко место, али доласком индустрије папира и целулозе, све мање је туриста који би делили море са индустријским погонима. Катастрофални земљотрес 2010. године који је погодио провинцију Талку, овде је однео највише људских жртава.

Пролазим поред реке Мауле, и гледам ка малом острву, које је окренуто ушћу у море. Цунами са таласима око 15 метара високим однео је за собом највише жртава. А у свакој трагедији и хероји који не мисле на себе већ осећају узвишени позив да спасу свакога кога могу. Педро Муњоз је један од таквих људи, рибар који је у свом скифу два пута ишао да превезе људе са острва на сигурно. Нажалост, у трећем покушају прогутао га је цунами. Данас, на истом месту се одржава трка бициклиста, а реком мирно плове неки други скифови.

Један поглед из свемира ка земљи говори о једној другој занимљивој причи. Планински венац који се пружа целом дужином Северне Америке, Стеновите планине, када се посматрају из свемира, настављају се на планински венац Анда у Јужној Америци – чинећи амерички планински венац. Некада се морамо удаљити како бисмо видели боље и препознали симболе – јединствен свет.

Наставиће се...

Откриће овог важног једињења у корама поморанџе пријатно је изненадило научнике са Универзитета Флорида и стручњаке у америчком Министарству пољопривреде.

У експериментима, код мишева који су били храњени екстрактом коре поморанџе, богатим једињењем FP, шест недеља заредом – истраживачи су приметили смањење биомаркера у крви повезаних са упалом и кардиоваскуларним обољењима.

Једињење FP је метаболит који је првобитно пронађен у листовима и соку грејпфрута. Иако се појављује и у неким поморанџама, чини се да није присутан у лиметима, лимунима, мандаринама.

Једињење је изазвало велико интересовање последњих година због свог антиоксидативног и антиинфламаторног потенцијала, али још постоји много стручњака који о њему не знају.

„Ово је ново откриће које истиче раније непрепознати здравствени потенцијал ферулоилпутресцина у смањењу ризика од кардиоваскуларних болести“, каже нутрициолог Ју Ванг са Универзитета Флорида.

Наранџе су једно од најпопуларнијих воћа на свету, које се углавном конзумирају због сока, а горка кора се обично одбацује. Сваке године 32 милиона тона коре поморанџе оде у отпад, иако је она савршено јестива и може бити добра за нас.

Фармери преносе да су приметили да пилићи боље напредују када их хране комадићима поморанџе.

На Флориди, отприлике половина коре од поморанџе у држави даје се стоци, али можда постоји разлог да мало те коре, ипак задржимо за себе.

У поређењу са сочним делом, кора поморанџе садржи импресивну концентрацију витамина, антиоксиданата и лимонена – хемикалије која може имати антиинфламаторна и антиканцерогена својства.

Откривање тога која су биоактивна једињења најважнија за људско здравље и зашто, биће кључна ако научници желе да направе што здравији екстракт коре наранџе.

Када се FP конзумира, чини се да спречава неке специфичне бактерије у цревима да луче нуспроизвод који се зове триметиламин (TMA).

ТМА је повезан са повећаним ризиком од накупљања артеријског плака, срчаних болести, можданог удара, гојазности и дијабетеса типа 2.

Неколико компанија већ жури да направи производ који садржи кору наранџе и који ће бити што једноставнији за примену

Када су мишеви у експериментима на Флориди, храњени екстрактом коре поморанџе који садржи FP, њихови нивои ТМА и ТМАО (даљи продукт ТМА који је штетан за кардиоваскуларни систем) су смањени.

Нејасно је да ли би се исте користи односиле на људе, али су у Министарству пољопривресе САД заинтересовани за тај податак.

Рад Вангове и њених колега омогућио је грант од 500.000 америчких долара од владиног Одељења за истраживање о томе – да ли екстракт коре поморанџе може побољшати здравље нашег дигестивног система и срца.

Кора поморанџе није баш једноставна да се искористи као састојак неког оброка, али ако научници могу да дизајнирају адекватни производ од наранџине коре, она би могла постати популарна кухињска намирница која побољшава здравље.

Неколико компанија већ жури да направи управо такав производ. А недавно су истраживачи открили да се уз само мало коре банане, такав производ може претворити у укусну, хранљиву ужину, пуну антиоксиданса и витамина. Исто важи и за кору манга.

Студија је објављена у часопису Journal of Agricultural and Food Chemistry.

Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs 

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

„Истакао бих рецимо Панчићев маклен, јоргован, као аутохтоно станиште ових двеју врста, а онда у спелеолошким објектима, пронађене су неке врсте шкорпија и неке врсте бескичмењака који су ендеми“, каже Данко Јовић, из Завода за заштиту природе Србије.

Кањон Јерме био је непроходан до почетка прошлог века. Тада је, за потребе рудника „Ракита" изграђена пруга, коју је заменио асфалтни пут.

„Овде је пролазио возић Ћира на прузи од 33 километра кроз кањон реке Јерме, која је изграђена још 1925. године, и повезивала рудник Ракита до Сукова. Овде се налази и најужи део кањона Јерме са пречником од 1,5 метара и зовемо га Цедилка“, објашњава Дарко Ђорђевић, управник Специјалног резервата природе Јерма.

Река Јерма дуга је 72 километра.

Посебна је по томе што извире у Србији у околини Власинског језера, прелази у Бугарску, и после 25 километара се враћа у Србију.

Управо ту где поново улази у Србију, кањон Јерме је најлепши.

У таквом миру, окружен живописном природом у околини села Поганово, на левој обали Јерме смештен је манастир Светог Јована Богослова.

„Светиња је из 14.века, тачније 1395. године. Њен ктитор је Константин Дејановић Драгаш и његова ћерка Јелена која је била удата за византијског цара Имануила Другог Палеолога“, испричао је отац Мардарије, игуман Манастира Светог Јована Богослова.

Средњевековно здање, које су осликали грчки уметници је под заштитом Унеска.

То је један од ретких манастира из тог периода у коме је потпуно сачуван иконостас.

Након што се видео са њиховим плесом и певањем појавио на друштвеним мрежама, биле су гости италијанских медија. Прићале су о томе да им је музичка подлога послата из Бразила, а да су оне саме осмислиле кореографију.

Радиле су у њиховом студију за снимање заједно са децом из школе, и аранжирале су музику која се базирала на гитари. Две часне сестре, Џема и Марианђела су, пре него што су постале часне сестре, биле балерине у Бразилу.

„Почеле смо са плесом у Богослужбеној служби плеса, и то све врсте плеса, салсу, румбу и ча-ча-ча. Нисмо ни сањале да ћемо због наше игре стићи и до медија. Била је то наша једноставна кореографија. Наша песма је захвалност и љубав према природи и Богу", изјавила је часна сестра Марианђела, и са осмехом додала да их је епископ Монсињор Русо који је ту свега три месеца, питао – „да ли су полуделе".

Италијанске "Sister act" настављају да забављају публику широм света својим веселим видеом.

„Добар пример томе може бити једна релативно недавна вест која се и раније појављивала и која ће се вероватно и у блиској будућности поново скренути пажњу на себе, већ око 2025. А то је, можда бисмо боље рекли, нека врста стратосферског туризма с обзиром на то да се има у виду коришћење балона за постизање великих висина“, истиче Симоновић.

У овом случају, због природе атмосфере, балони могу да постигну највише око 30 километара висине, што је далеко испод онога што се сматра границом космичког простора која се налази оквирно на неких 100 километара од тла.

„Тако да оно што је најављено као велики космички туризам, заправо то није. Једна шесточлана посада ће шест часова само провести на једном веома скупом ручку од пола милиона долара, колико отприлике кошта то искуство“, додаје гост Јутарњег програма.

За разлику од тога, оно што би био прави космички туризам, такође се може поделити на две категорије. Јено би били суборбитални летови, односо летови до границе космичког простора где би десетак минута делимично осетили бестежинско стање, јер земљина гравитација на тој висини још увек постоји.

„Оно што ми доживљавамо као лебдеће стање, последица је самог кретања, односно, тако рећи, падања тела. У тим околностима ми смо онда у бестежинском стању, али не значи да нема гравитације“, објашњава Симоновић.

Оно што би у правом смислу речи био космички туризам, то је макар један орбитални лет, што је велики изазов.

„Као један екстремни пример, најављено је за следећу годину, ако се не варам, један јапански милијардер са такође шесточланом посадом људи које ће он изабрати, у сарадњи са Елоном Муском и његовим 'Спејс Иксом', кренуће на један пут око месеца. То је један заиста екстремни вид удаљавања од Земље“, истиче Симоновић.

У сваком случају, напомиње гост Јутарњег програма, већ је на пољу ове привредне гране, зване космички туризам дефинисана цена.

Ко може да се вине у свемир

У почетку космичке ере веома се водило рачуна о здравственом стању и физичким способностима астронаута и само најиспособнији који су прелазили строгу тријажу су били у могућности да иду у космос. Данас, пре свега у овом космичком туризму, пошто су у питању само пасивни путници, овај услов није неопходан.

„Пример за то су и године. Тако да је најстарији космонаут имао 80 година, а космонауткиња 76 година. Они су били у суборбиталном лету са 'Блу оринџом'. Дакле, само су, што каже, скокнули и вратили се“, напомиње Симоновић.

Занимљив је такође пример Еда Двајта, првог Афроамериканца астронаута, који је био у екипи која се припремала за први Насин лет, али пошто тада није прошао, тек сада је био у могућности макар да дотакне небо. Такође, славни астронаут Џон Глен је 1998. године у 77. години постао рекордер као најстарија особа која је летела у свемир.

Комерцијални летови у космос: Перспективе и изазови

Уколико се занемари авантуризам богатих, може се слободно закључити да од ових летова на 100, 120 километара од површине Земље човечанство нема никакве користи, сматра Бранко Симоновић.

„Они који имају могућност да плате ту врсту уживања, добијају једно, свакако, несвакидашње и изузетно ретко искуство. И то је свакако и један од разлога због кога ови људи којима не мањка новац се одлучују на такву врсту авантура.“

Међутим, свемирске агенције су у блиској сарадњи са предузетницима који развијају ове пројекте и оне им постављају услове које морају да испуне. Пошто се у то улаже огроман новац, тако да је је приватни сектор и те како укључен у развој космонаутике.

Ако се говори о штетном утицају ових летова на животну средину, они ће доприносити загађењу, али много мање него уобичајени загађивачи, наводи Бранко Симоновић на крају гостовања у Јутарњем програму.

„Они виде да је дуван присутан на све стране, да је на сваком кораку доступан у медијима, у музици тако да оно што је њихов проблем, и због чега протестују је та дволичност у нашем друштву. Ако смо за то да се дуван избаци, то би требало да важи за све, а не само за младе којима дођемо па кажемо – Не смеш то да радиш”, каже Горан Зарић из „Мисије Кисеоник“.

Светска здравствена организација упозорава да дуванска индустрија циља на младе, стварајући нове зависнике и дугорочни профит.

„Знамо да је пушење водећи узрок карцинома да изазива кардиоваскуларне болести. Али није овде реч само о здрављу, већ и о имиџу земље. Смањење броја пушача имаће позитиван утицај на здравље, али и на економију земље, јер ће се смањити здравствени трошкови”, објашњава Фабио Скано, директор Светске здравствене организације у Србији.

Лицемерје и економски фактор

Годишњи приход државе од акциза на дуванске производе је око милијарду евра, али су трошкови лечења оболелих пушача и боловања скоро три пута већи, показују подаци Министарства здравља.

„Деведесет посто пацијената који имају карцином плућа су или садашњи или бивши пушачи. То је један огроман глобални проблем, и оно што је интересантно јесте да је највећи фактор ризика управо превентабилан. Престанете да пушите, самим тим смањујете ризик обољевања, смањујете ризик од превременог морталитета. Дакле врло једноставно, са рационалним ставом и са глобалном здравственом политиком, можемо бити врло близу томе”, истиче др Сања Димић Јањић, помоћница директора Клинике за пулмологију УКЦС.

Употреба дувана широм света опада, и то највише у развијеним земљама, док је највише пушача међу најсиромашнијима.

До сада је више од 150 земља у свету усвојило законе о забрани пушења у затвореним јавним просторима. У Србији се још чека.

Мадону је тужио посетилац концерта у оквиру њене светске турнеје Celebration, који је навео да им је Мадона на концерту приуштила „порнографију без упозорења“ и да је он „био приморан да гледа жене у топлесу на сцени како симулирају сексуални чин“.

У Тужби поднетој у Лос Анђелесу у коју је Гардијан имао увид, тужилац Џастен Лајплес износи низ навода у вези са њеним концертом 7. марта. Он је купио четири карте по цени од 500 долара за сваку, у којима је стајало да ће концерт почети у 20.30. Лајплесова тужба се односи и на то да је концерт заправо почео у 22 сата, уз тврдњу: „Тужени нису дали никакво обавештење да ће концерт почети касније“.

У Тужби се наставља: „Температура унутар концертног простора била непријатна јер је било веома вруће, како је захтевала Мадона која је одбила да дозволи да се клима уређај укључи“.

Лајплес се, како тврди „прописно и обилно ознојио“ и због врућине се, наводи, чак разболео. Када су се фанови жалили на врућину, Мадона им је неразумно рекла – да се скину, помиње се у Тужби.

„Током већег дела наступа било очигледно да је Мадона певала на плеј бек. Током наступа тужилац је био приморан да гледа жене у топлесу на сцени како симулирају сексуални чин. Тужилац се осећао као да гледа порнографски филм који се снима".

„Мадона намерно изазива озбиљан  емоционални стрес"

Лајплес тужи Мадону и њене продуценте и за „кршење уговора, несавесно и лажно представљање, нелојалну конкуренцију, лажно оглашавање и емоционалну невољу“.

У вези са овим последњим, у Тужби се каже да су Мадонини поступци били „намерни, екстремни и нечувени“, а „такви поступци су учињени са намером да изазову озбиљан емоционални стрес“.

Лајплес тражи компензацију штете, заједно са правним трошковима и повраћајем новца за улазнице за концерт.

Мадона и "Live Nation" нису коментарисали тужбу. Гардијан је контактирао представнике сваке од њих за коментар.

Иначе, током турнеје Celebration, у јануару су Њујорчани Мајкл Фелоуз и Џонатан Хејден тужили Мадону због касног почетка концерта 13. децембра у Бруклинском Барклис центру.

Мадона почела са наступм у 22.30, а пар је у Тужби навео да су зато били „остављени на цедилу" након што су отишли у 1 час ујутро, а све то им је ометало следећи дан када су „морали да устану рано да би отишли на посао".

У саопштењу Мадоне и "Live Nation-а" се наводи да ће „снажно бранити овај случај”, рекавши да је касни почетак био последица техничког проблема.

Мадона се и раније суочавала са тужбама 2019. и 2020. у којима су се посетиоци њених наступа жалили се на кашњење концерата током турнеје Madame Ks, али – обе су одбачене.

Краљ Шведске Карл XVI Густав је на данашњој церемонији члановима популарне групе уручио витешке титуле, прве које су додељене у последњих педесет година.

У образложењу се наводи да су им титуле додељене "за изузетан допринос шведском и међународном музичком животу".

Музичка каријера групе АББА је на планетарном нивоу доживела велики успех након победе на Песми Евровизије 6. априла 1974. године са песмом "Waterloo".

Уследило је вишегодишње путовање по целом свету, пошто су одржавали концерте у бројним земљама, а разишли су се на врхунцу популарности 1982. године.

Упркос томе, њихове песме се и даље слушају и на венчањима и у клубовима, а неизоставан су део програма бројних радио-станица и ТВ програма.

По песмама групе направљен је позоришни мјузикл "Mamma Mia", од којег су настала и два наставка истоименог филма.

Пре три године објављен је нови албум групе, а од маја 2022. године у Лондону се одржавају наступи такозваних "абатара" – дигитално генерисаних чланова чувеног квартета.

Ипак, упркос појединим заједничким појављивањима, међу којима је и данашња додела ордења, квартет од распада није наступио заједно.

Најважније од свега, по завршетку ове фазе пројекта подићи ће се степен заштите од штетног дејства вода Дунава. Потом следи израда техничке документације за водне парцеле. Од улагања у уређење приобаља велику доборобит осетиће становници Винче, а паралелно се ради и на изради концепта месне заједнице.

Аутори победничког решења на међународном архитектонско-урбанистичком конкурсу, Анђела Карабашевић Суџум и Владислав Суџум, АКВС студио, урадили су идејни цонцепт будућег пројекта месне заједнице намењене становницима Винче. Иновативно решење месне заједнице садржи мултифункциону салу са телескопским трибинама, простор за рекреацију и спортске садржаје, канцеларије и салу за састанке намењене локалним удружењима и службеницима месне заједнице и шалтер службу Поште. Следи израда пројектно – техничке документације за прибављање локацијских услова Центра за посетиоце и уређење архео-парка.

„Током првог циклуса имплементације капитаног пројекта 'Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког налазишта Бело брдо у Винчи' који је Републички завод за заштиту споменика културе у претходне три претходне године имплементирао у име Владе Републике Србије, реализоване су паралелне активности које треба да омогуће успешну физичку и правну заштиту локалитета, али и планску и стратешку законску основу за изградњу 'културне инфраструктуре' као основе за презентацију вредности овог локалитета и његову интеграцију у одрживи економски развој локалне и шире заједнице.

Коначно се на самом локалитету виде први резултати трогодишњих интензивних паралелних активности који обухватају измену планске документације, израду стратешких докумената, решавања имовинско-правних питања, спровођење међународног конкурса за урбанистичко-архитектонско уређење ширег простора и израде пројектно-техничке документације за изградњу објеката и уређење партера. Предуслов за све друге планиране реализације је санација клизишта. До сада је изведна потпора од шипова са тегом од армиране земље на делу лесног одсека, која је на том потезу стабилизовала даље кретање земљишта ка Дунаву, а реконструкција обалоутврде и уређење и опремање простора између реке и локалитета у завршној су фази“, истакла је Дубравка Ђукановић, директорка Републичког завода за заштиту споменика културе.

Следећа фаза капиталног пројекта укључује радове на изградњи обалоутврде до ушћа Болечице у Дунав, као и уређење обала Болечице. У наредној фази најзначајнија инвестиција је улагање у инфраструктурне радове, без којих новоизграеђни објекти не би функционисали, а од улагања у инфраструктуру велику доборобит осетиће сами становници Винче.

„Планираном изградњом дренажног колектора, који ће бити главни сабирни колектор фекалне и атмосферске канализације насеља Винча, као и изградњом Центра за посетиоце, архео-парка уз Болечицу, Научно истраживачког центра и објекта Месне заједнице, који је инкорпориран у нови винчански комплекс, насеље Винча ће добити сасвим нови изглед и нову перспективу развоја уз позиционирање на образовној, научној и туристичкој мапи Београда и Србије“, додала је Ђукановић.

Овом фазом радова заокружује се трогодишњи циклус капиталног пројекта „Реконструкција, ревитализација и презентација археолошког локалитета Бело брдо у Винчи” који је започела је Влада Републике Србије 2021. године. Платформа „Србија ствара“ је покретач обнове и развоја локалитета Бело брдо у Винчи, а капитални пројекат имплементира Републички завод за заштиту споменика културе у директној сарадњи са кабинетом председника Владе Републике Србије, Министарством културе, Градом Београдом и Музејом града Београда.

Нормално је да се мала количина залиха гвожђа у телу губи кроз кожу или током менструације. Али може доћи до развоја анемије због недостатка гвожђа (што је један од неколико облика анемије) ако се изгуби више него што се апсорбује кроз исхрану. Анемија услед недостатка гвожђа је стање у којем црвене крвне ћелије нису у стању да ефикасно преносе кисеоник до остатка тела. Карактерише га и низак ниво гвожђа и црвених крвних зрнаца и дијагностикује се тестом узорка крви који укључује комплетну крвну слику и панел гвожђа.

Мала деца, људи који имају тешке болести или труднице, као и старији људи треба да буду посебно опрезни. Студија објављена прошле године у Аналима интерне медицине открила је да је једна од четири здраве одрасле особе, старости 70 и више година, развила анемију у року од пет година од почетка истраживања и да узимање мале дозе аспирина дневно повећава тај ризик за 20 процената.

Шта узрокује низак ниво гвожђа?

Трудноћа: Током трудноће, потребе за гвожђем се умножавају да би подржале мајку и фетус који расте (као да је трудницама потребан још један разлог да се осећају исцрпљено), па спада у рутински преглед током трудноће. Узимање суплемента гвожђа је безбедно током трудноће и током дојења.

Губитак крви: Обилно крварење током менструације или из гастроинтестиналног тракта (које можда није увек приметно у столици) доводе до исцрпљивања залиха гвожђа. Необјашњива анемија због недостатка гвожђа је чест разлог за колоноскопију (а често и горњу ендоскопију) јер може бити индикација рака.

Проблеми са апсорпцијом гвожђа: Одређена медицинска стања отежавају апсорпцију гвожђа из наших црева – на пример, после баријатријске хирургије, целијакије, запаљенске болести црева или гастритиса (који постаје све чешћи како старимо). У зависности од стања, некима ће можда бити потребно интравенозно убризгавање гвожђа уместо оралног суплемента.

Исхрана сиромашна гвожђем: Одређене биљке као што су спанаћ или махунарке су богате гвожђем. Међутим, наша тела много ефикасније апсорбују гвожђе које се налази у месу и риби. Људи на веганској исхрани могу бити изложени већем ризику од недостатка гвожђа, али то је обично ублажено у појединим земљама где су намирнице попут житарица и брашна генерално обогаћене гвожђем.

Прави начин да узимате суплементе гвожђа

Докторка Триша Париша препоручује неколико начина да учините суплементе гвожђа ефикаснијим:

Узмајте их на празан стомак: Узимање суплемента сат времена пре јела или два сата после јела ће помоћи да се максимизира апсорпција.
Прогутајте га са чашом сока од поморанџе - и прескочите млеко и кафу: витамин Ц подстиче апсорпцију гвожђа стварајући киселије окружење које помаже да се гвожђе раствара.

Насумично контролисано испитивање из 2020. показало је да суплементација витамином Ц у облику таблета није побољшала апсорпцију гвожђа, али унос здраве количине витамина Ц у исхрани, као што је сок од поморанџе, може повећати апсорпцију гвожђа четири пута.

С друге стране, храна и пића која садрже калцијум, укључујући млеко и јогурт, и пића која садрже полифенол, као што су чај и кафа, могу смањити апсорпцију гвожђа. У реду је да их конзумирате у друго време у току дана - али избегавајте их отприлике у исто време када узимате суплемент гвожђа.

Помозите себи благим лаксативима: Затвор је један од најчешћих разлога зашто људи престану да узимају гвожђе. Зато се пацијентима препоручује да превентивно узимају благе лаксативне препарате док су на суплементацији гвожђем.

Размислите о узимању антацида: Антациди, препарати који неутрализују хлороводоничну киселину у желудачном соку, могу да ометају апсорпцију гвожђа јер смањују киселост. Многи имају навику да користе ове препарате дуже него што је заиста потребно, зато у консултацији са лекаром треба видети да ли можете да смањите дозу или потпуно искључите ову врсту препарата.

Избегавајте капсуле са ентеричним омотачем: Капсуле са специјалним омотачем који има намену да се избегне деградација лека у раној фази дигестивног тракта – у теорији звуче добро, али зато што се гвожђе апсорбује у првим деловима танког црева, таблете могу допринети да оно заобиђе то кључно подручје, тако да нећете апсорбовати онолико колико би требало.

Шта је важно знати

Анемија услед недостатка гвожђа може да се јави постепено и неприметно – често током неколико месеци – тако да може бити тешко тачно одредити када сте почели да се осећате другачије. Неке од жена које иначе имају обилне менструације често осећај умора доживљавају као нормалну појаву, мислећи да су једноставно ван форме.

Анемија због недостатка гвожђа се може решити (обично прилично лако), али морамо да истражимо њен узрок и лечимо је, ако можемо. У супротном, људи са дуготрајним недостатком гвожђа су у опасности од срчаних проблема и честих инфекција.

Тарсис је огроман вулкански плато који се протеже хиљадама километара. Издигнут је у поређењу са остатком Марса са просечном висином око 10 километара изнад просечне висине планете.

Регион је био вулкански активан у прошлости, а јаме, попут оне недавно снимљене, су директан резултат те активности.

Неколико оваквих рупа у подручју око Арсије могле би да буду отвори у простране подземне тунеле лаве. Међутим, и даље постоји много питања, пошто фотографије једне од њих показује осветљени зид, што би могло да значи да се ради само о кружној јами.

Хаваји и Месец

Сличне јаме могу се пронаћи у вулканским подручјима Хаваја, где се налазе кратерске јаме и не спајају се са дугачким пећинама или тунелима. Оне су резултат урушавања које се десило много дубље под земљом.

На Хавајима, кратерске јаме се крећу од шест до 186 метара дубине и широке од осам до 1.140 метара. Мистериозна јама у подручју Арсија је дубока око 178 метара.

Човечанство има много боље разумевање тунела и јама на Месецу, него на Марсу. Знамо да су многе од њих термално стабилне на око 17 степени Целзијуса, а имамо и много боље снимке који их описују.

Научници посвећују велику пажњу овим пећинама, јамама и тунелима на Месецу, укључујући и дизајнирање специјалних робота који би могли да их истраже. Логика иза овога је да би астронаути могли да потраже уточиште у овим тунелима, где су заштићени од температурних промена, радијације и микрометеорита.

Марс, међутим, је потпуно друга прича. Пошто је гравитација на Марсу значајно слабија него Земљина, то би требало да омогући формирање много већих тунела.

Фотографије неких предела Марса показују наборану површину, налик жлебовима, а по њиховом распореду чини се да се нису сви тунели урушили, већ су неки остали читави.

Мистериозна рупа

Једна јама близу вулкана Павонис је посебно занимљива. Само је празнина испод отвора, али је њено порекло тешко одредити. Да ли је тунел за лаву? Ако јесте, онда је далеко већи од било којег на Земљи.

Тунели за лаву на Марсу су и даље мистерија, а научници су до сада пронашли обилне морфолошке доказе који указују да их има много.

Да ли би једног дана могли да послуже као склониште за астронауте? Можда. Пре тога, међутим, требало би да пошаљемо роботску мисију која ће их детаљно истражити.

У среду је Ига Свјонтек, која брани титулу, апеловала на навијаче да ћуте током поена и да не вичу.

„Пре свега, ми смо срећни да ови људи са великим ентузијазмом гледају тенис и учествују у мечевима, показују осећања и емоције“, рекла је Амерли Морезмо, директорка турнира.

„Али нема сумње да мора посојати граница преко које се не сме ићи. Неке ствари су морале да се поставе на своје место.“

Морезмо је додала: „Алкохол је до сада био дозвољен на трибинама – али са тим је свршено.“

Док ће алкохол бити забрањен на трибинама, он ће и даље бити доступан у оквиру комплекса и око терена.

Поред забране алкохола на трибинама, Морезмо је навела и да ће судије бити строжије у тражењу поштовања „играча и игре“.

Појачане су мере безбедности, а починиоци ће бити идентификовани и упозорени да се смире или сносе последице.

„Игнорисање ове две ствари нећемо толерисати“, нагласила је некадашња тениска шампионка.

„Оптимиста сам и мислим да ће људи реаговати на добар начин. Ако не, предузећемо додатне мере.“

И Новак Ђоковић је на последњем мечу са Шпанцем Робертом Карбаљесом Баеном имао проблем са навијачем из првог реда који га је провоцирао и викао током размене. Новак се пожалио судији, који му је одговорио да нема начина да реагује и досуди било шта.

Креатори очекују да ће дрвени материјал потпуно изгорети када уређај поново уђе у атмосферу – потенцијално пружајући начин да се избегне стварање металних честица када се сателит врати на Земљу.

Те металне честице могле би имати негативан утицај на животну средину и телекомуникације, рекли су програмери када су најављивали завршетак изградње сателита.

„Сателити који нису направљени од метала требало би да постану пракса и у ствари нешто што је мејнстрим“, рекао је Такао Дои, астронаут и професор на Универзитету У Кјоту.

Програмери планирају да сателит, направљен од дрвета магнолије, назван "LignoSat", предају свемирској агенцији JAXA следеће недеље.

Биће послат у свемир ракетом „Спејс екса“ из центра „Кенеди“ у септембру, ка Међународној свемирској станици (MСС).

Одатле ће сателит бити пуштен из јапанског експерименталног модула MСС како би се тестирала његова снага и издржљивост.

„Подаци ће бити послати са сателита истраживачима који могу да провере да ли сателит може да издржи велике промене температуре“, рекла је портпаролка компаније за сечу шума "Sumitomo Forestry".

Сателит ће три године кружити скоро 400 километара изнад Земље.

Иако се број пушача смањио током година, мора се учинити више на заштити ових рањивих група, наглашава Светска здравствена организација.

Према подацима из 2022. године, широм света најмање 37 милиона младих људи старости од 13 до 15 година користи неки облик дувана. У Европи 11,5% дечака и 10,1% девојчица овог узраста су корисници дувана (4 милиона).

Зашто дуванска индустрија циља на младе

Да би наставила да зарађује милијарде долара прихода, дуванској индустрији је потребно да сваке године замени милионе купаца који умиру и оне који престану да пуше. Да би постигла овај циљ, ради на стварању окружења које промовише прихватање дуванских производа међу следећом генерацијом, укључујући слабу регулативу како би се осигурало да њени производи буду доступни и приступачни.

Индустрија такође развија производе и тактике оглашавања који су привлачни деци и адолесцентима, допирући до њих путем друштвених медија и платформи за стриминг.

Производи као што су електронске цигарете и никотинске кесице постају све популарнији међу младима. Процењује се да ће 12,5% адолесцената у Европи користити електронске цигарете у поређењу са 2% одраслих. У појединим земљама, стопе употребе оових цигарета међу школском децом су два до три пута веће од стопа пушења цигарета.

Дуванска индустрија намерно продаје смртоносну зависност младим људима, стога на Светски дан без дуванског дима 2024 СЗО позива владе и заједницу за контролу дувана да заштите садашње и будуће генерације и да сматрају дуванску индустрију одговорном за штету коју узрокује.

Имејл адресе су: webdesk@rts.rs и gledalacreporter@rts.rs 

Такође, фотографије и видео-снимке можете нам слати на Твитер страницу подсајта Магазин.

Рафаеле Рио, председник Демоскопике која се бави анализом италијанских територија, урадио је истраживање о томе који су градови у Италији највише погођени феноменом претераног туризма

„Потребно је више промовисати одговорнији и одрживији туризам. Администрације многих градова нису направиле успешне програме како би управљали приливима туриста који су у неким периодима неодрживи, и чине да се живот становника на тим територијама мења на горе, а и сами туристи не уживају до краја у обиласку територије.

Градови који су на врло високом нивоу ризика су Римини, Венеција, Болцано, Ливорно, Верона, Тренто и Наполи, високи ризик прати Милано, Савону, Равену, Рим, Фиренцу, Трст, а затим следе и други градови“, каже Рафаеле Рио.

Из тог разлога је Венеција од краја априла ове године увела експерименталну фазу плаћања карте уколико туристи долазе на једнодневни излет и не ноће у хотелима.

Прва фаза експеримента завршила се зарадом општине од 700.000 евра, а нису се претерано бунили ни туристи ни становници који су се прилагодили овој мери која је прва тог типа у свету у борби против масовног и неквалитетног туризма.

У Венецију сваке године долази око 28 милиона туриста што је доводило до тога да је овим градом било немогуће – кретати се.

Последње информације о превеликом броју туриста, иако још није званично отворена летња сезона, стижу из малог места Варена на Језеру Комо, које је сваког викенда када је лепо време – претрпано туристима.

Градске власти су донеле одлуке о превенцији „овертуризма“ што подразумева већу контролу, информације на више страних језика на станицама, више простора за чекање трајекта, мање аутомобила у центру, и више резервисања карти онлајн.

Све већи број градоначелника познатих италијанских локација покушава да донесе правила по којима ће бити задовољни и становници који често изјављују да је од туриста немогуће живети, али и ти исти туристи који често само протрче кроз места – без времена да у њему заиста уживају.