Постоји један невероватан документ који је попут отворене књиге и крије тајне Моцартових композиција. То је партитура Дон Ђованија. 

Рукопис се чува у самом срцу Париза, иако је ова опера над свим операма написана у Прагу, у срцу Хабзбуршког царства. За једну од најизвођенијих опера каже се: Не постоји оперска кућа на свету која није направила своју адаптацију и своју верзију овог ремек-дела.

Реприза , 22. мај у 07:30 и 15:30

Реприза , 21. мај у 01:50 и 09:45

У Ирану потрага за председником и шефом дипломатије. Због невремена хеликоптер принудно слетео на неприступачан терен

У 200 здравствених установа превентивно се прегледало више од 22 и по хиљаде грађана - у Београду спасен живот пацијенту са анеуризмом трбушне аорте

Трећа утакмица финала АБА лиге измедју Паризана и Црвене звезде у сенци сукоба Нанелија и Лазаревића

Током ноћи могуће непогоде, сутра разведравање и топло - до 27 степени

Радила је као преводилац за УН, школовала се у Италији и Америци. Након завшених магистарских студија на Универзитету Нотрдам у Индијани, Деви схвата да јој није место на западу већ на источној хемисфери. И не само то, већ да јој је као животни сапутник потребан човек који ће бити "духовни мајстор"...

Како је протекло венчање Деви и Моханђија у Србији? Како је развила висок ниво истанчаности и суптилности ка енергији и природи? Зашто је значајан магнетизам "мајке Земље"? По чему се разликује живот у Дубаију и у Маскату? Како је доживела Арапе, а како Индусе? Зашто људи на источној полулопти имају дубљу инитму са божанским у односу на други део света? Шта значи прихватити датост?

Деви Мохан је прва жена са Балкана која је 2018. говорила на Парламенту светских религија у Торонту. Председник је хуманитарне организације "Ammucare charitable trust" која постоји у више од тридесет земаља света, на свим континентима. Волонтери у Србији којих има око 150 на различите начине помажу социјално угрожене породице и организације међу којима су Прихватилиште за одрасла и стара лица, Свратиште за децу, урдужења "Плава птица", "Сунце"... Деви је и глобални амбасадор Моханђи фондације и држи семинаре, радионице и инспиративне говоре на међународним форумима и фестивалима.

Уредник емисије Тамара Дрезгић

Прва епизода прати младе нараштаје корњача са сићушног острва Рејн и њихову мучну борбу за преживљавањем.

Реприза , 20. мај у 02:30 и 15:05

Поред све технологије и трендова који се намећу, ви и даље имате потребу за чистим ваздухом, водом, здравом храном, контактом са животињама.

Не знате како да дефинишете жељу да изађете напоље, на ливаду, у шуму, поред реке, да доживите авантуру или да упознате искрене људе који воде једноставан живот.

То се зове САСВИМ ПРИРОДНО и ви нисте једини.

Радила је као преводилац за УН, школовала се у Италији и Америци. Након завшених магистарских студија на Универзитету Нотрдам у Индијани, Деви схвата да јој није место на западу већ на источној хемисфери. И не само то, већ да јој је као животни сапутник потребан човек који ће бити "духовни мајстор"...

Деви се кћерком Милом и супругом Моханђијем

Како је протекло венчање Деви и Моханђија у Србији? Како је развила висок ниво истанчаности и суптилности ка енергији и природи? Зашто је значајан магнетизам "мајке Земље"?

По чему се разликује живот у Дубаију и у Маскату? Како је доживела Арапе, а како Индусе? Зашто људи на источној полулопти имају дубљу инитму са божанским у односу на други део света? Шта значи прихватити датост?

Деви Мохан је прва жена са Балкана која је 2018. говорила на Парламенту светских религија у Торонту. Председник је хуманитарне организације "Ammucare charitable trust" која постоји у више од тридесет земаља света, на свим континентима. Волонтери у Србији којих има око 150 на различите начине помажу социјално угрожене породице и организације међу којима су Прихватилиште за одрасла и стара лица, Свратиште за децу, урдужења "Плава птица", "Сунце"...

Деви је и глобални амбасадор Моханђи фондације и држи семинаре, радионице и инспиративне говоре на међународним форумима и фестивалима.

Тамара Дрезгић

Уредник емисије Тамара Дрезгић

18. Међународни подгорички сајам књига и образовања завршава се данас доделом награда и признања.

У оквиру изложбе “Пробуђено стање слике“ Зорана Павловића сликара, историчара уметности, ликовног критичара, универзитетског професора, у Музеју Београда биће представљена монографија у овом уметнику, која је плод сарадње више аутора са породицом Павловић и Музејом града Београда.

Гошћа Опере и театра “Мадленијанум” је глумица Миа Беговић која ће пред београдском публиком извести монодраму “Све што сам прешутјела” чији је аутор и редитељ.

У главном граду Азербејџана, Бакуу, Стари део града је прва локација у тој земљи која се нашла на листи УНЕСКОВЕ светске баштине.

Гошћа Културног дневника је Татјана Михаиловић, председник Националног комитете ИКОМ Србија, поводом обележавања 18. маја, Међународног дана музеја.

Уредница: Марија Миљевић Рајшић

Монтажа: Сања Реџић

Реализатор: Горан Мијић

Браћа Павловић говоре о делу свог оца, који је један од утемељивача енформела у Србији и бившој Југославији, али и о томе колико је Зоран Павловић кроз различите медије допринео стасавању нових генерација младих уметника.

Монтажа: Предраг Кашман

Режија: Ивана Стивенс

Ауторка и уредница емисије: Сања Милић

Када Свагеров бивши командант Исак Џонсон затражи његову стручност у тајној операцији, Свагер открива да је у питању нека намештаљка и мора учинити све што је у његовој моћи да заштити своју породицу, али и свој образ.

Улоге: Рајан Филип, Шантел ВанСантен, Синтија Адај-Робинсон, Еди Маклинток, Омар Епс...

Креатор серије: Џон Хлавин

Кроз емисију познајемо савремене писце: бившег официра специјалних снага, који дирљиво пише о провинцијском животу, али обожава Микија Рурка, 50 Цента и Стаљина. Млада мајка невиног изгледа која пише језиве хорор приче води нас на тајно место у московском парку Горки. У Јерменији упознајемо жену која је цео свој одрасли живот провела пишући једно ремек дело, фантазију од 1.000 страница….

Њихов стил дубоко је укорењен у свет руских класика, али и западни књижевни канон. То је стил на који су утицали готово једнако Џонатан Френзен и Џулијан Барнс колико и Толстој, Едгар Алан По колико и Гогољ.

Одабрала Селина ЛовренАксентић

Превео Бобан Јаковљевић

Лектура Наташа Радошевић Миленковић

Тонска обрада Драгана Робертсон

Текст читали Петра Цвијић и Вукашин Крстић

У емисији Арт зона о стваралаштву Владана Радовановића говоре историчари уметности, Саша Јањић, аутор концепције и кустос изложбе, затим, кустоскиња Музеја савремене уметности Уна Поповић, као и филмска редитељка Соња Ђекић, ауторка документарног филма о сновима Владана Радовановића, који је у завршној фази продукције.

Уредник и аутор емисије: Данијела Пурешевић

Режија: Марко Шотра

Прошлост је у фокусу и недавно објављене театролошке студије "Нови наратив“ Марине Миливојевић Мађарев која анализира однос према историји у српским драмама из осамдесетих година прошлог века. Ауторка се ту, између осталог, пита, да ли би се ратови деведесетих година десили, да је, на пример, чувена, забрањена драма "Голубњача“ Јована Радуловића, о суровости односа између Срба и Хрвата, другачије прочитана?

И у нашој савременој филмској продукцији, аутори се упадљиво интересују за прошлост, чије је оживљавање на екрану најчешће продукцијски веома захтевно, за разлику од позоришта које може да се на естетски вредан начин ослони и на условност и стилизацију. Публика је тако недавно имала прилике да се сретне са Немањићима у филму "Небеско“, “Херојима Халијарда“ из Другог светског рата, као и са ликом Милоша Обреновића у филму "Што се боре мисли моје“ који открива његово интимно, поетско лице, у вртлозима борбе за моћ. Прошлост је у овим делима подстицај за развијање визуелних спектакала, али и мисаоних и емотивних спознаја, грађа за вишезначне снове.

У истраживању овог појачаног интересовања за историју, у (увек) турбулентним временима, између осталих разговарамо са театролошкињом Марином Миливојевић Мађарев и са филмологом Мирољубом Стојановићем.

Гост Културног центра је редитељка Татјана Мандић Ригонат, поводом њене нове збирке песама "Кажи ми ко сам“.

У емисији ће још бити речи о изложби Микеланђела Пистолета у Музеју савремене уметности у Београду, затим о новом филму "Back to Black“ о Ејми Вајнхаус који је стигао у наше биоскопе, књигама "Савршенства“ Винченца Латроника и "Наративни универзум Живка Николића“ Страхиње Савића, представи "Франчишек“ Јернеја Лоренција Градског позоришта из Птуја која је гостовала у Битеф театру, као и о музици нових алтернативних рок група Митско Биће и Оxајо које су се представиле нашој публици прошле недеље на концерту у Дому Омладине.

Тема рубрике Јубилеј је опус редитеља Пурише Ђорђевића, поводом стогодишњице од његовог рођења.

Уредник емисије Ана Тасић

Аутори рубрика Данијела Пурешевић, Марија Ненезић, Ана Тасић, Јована Јанковић, Ана Марија Грбић, Николина Дабетић, Иван Велисављевић, Стефан Аћимовић

Редитељ Рашко Милатовић

Монтажер Никола Манић

Екипа Плавог тима:

Срна Ланго - позоришна и телевизијска глумица

Марина Ћосић - глумица 

Марко Јовичић Дими - позоришни, филмски редитељ и глумац

Екипа Црвеног тима

Лидија Јелисавчић Ћирић - српска списатељица мултимедијалног усмерења

Енес Халиловић - књижевник, новинар, економиста и правник

Веља Жуњић - српски је књижевник.

Водитељка квиза "Ја волим Србију" је Драгана Косјерина, а капитени тимова су др Неле Карајлић и Ненад Окановић

Редитељ: Дарко Камарит

Порука Приштини, уочи Комитета министара Савета Европе: Испунити услове, да би пријем био на дневном реду. Мађарска поновила став - Не подржава чланство Приштине у организацији.

Путин из Кине: Циљ није заузимање Харкова, већ стварање тампон зоне. Кијев упозорава - предстоје тешке битке!

У Београдској арени, вечерас наступа британска рок звезда Род Стјуарт. Сутра на Савској променади, највећи шпански хитови "Џипси Кингса".

На 34. кросу РТС-а, највећем крос-такмичењу на свету - више од 350.000 учесника.

Сутра претежно сунчано и топлије, до 29 степени.

И када је долазио на најважније политичке функције, Добрица Ћосић je себе називао писцем. Ћосић је први добитник НИН-ове награде, написао је више од четрдесет књига од којих су неке капитална дела југословенске и српске књижевности. У емисији погледајте како је политика утицала на пријем Ћосићеве литературе, како је политика улазила у Ћосићеве ликове и како су Ћосићеви ликови делили Србију на "прву" и "другу".

У првој епизоди посетили смо две Лабораторије за неуроинжењеринг, једну у Цириху, другу у Лозани.

На ЕТХ у Цириху, група истраживача под руководством проф. др Станише Распоповића развија нервне протезе, системе помоћу којих повезују нервни систем пацијената и протезу која замењује ампутирану ногу или руку.

На ЕПФЛ-у смо открили како ће изгледати лапароскопска операција ”у четири руке”, две људске и две роботске. Од руководилоца овог пројекта др Мухамед Буриа сазнали смо да се овај систем управо тестира у хируршком тренинг центру Универзитетске болнице у Женеви, а ексклузивно нам је представио новог робота, старог свега две недеље, који ће по истом принципу рада ”у четири руке” наћи примену у индустрији.

Закуцали смо на врата нове Лабораторије за вирусологију и структурну имунологију Института у Лозани. Ту нас је дочекао проф. др Александар Антанасијевић који је након Америке дошао у Швајцарску како би основао иновативну лабораторију за истраживање имуног одговора на вирусе и бактерије. Шта се и на који начин истражује у овој лабораторији сазнаћете у првој епизоди ”Водича кроз будућност”.

Уредник: Јелена Мицић

Сниматељ: Милан Ромањук

Монтажер: Иван Васић